Srednje vrednosti statističkog
niza
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo:
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd
SADRŽAJ
UVOD
-------------------------------------------------------------------------------------------------
PAGEREF _Ref253268042 \h 3
Srednje vrednosti statističkog niza
UVOD
Ispitivanjem određene pojave na svim jedinicama
statističkog skupa dobijamo mnoštvo statističkih podataka. Prisustvo mnoštva
brojčanih podataka, bez obzira kako je uređeno pričinjava teškoće u pogledu
dobijanja jedinstvene, jasne, koncizne i celovite predstave o pojavi koju
posmatramo. Seriju takvih podataka nastojimo da zamenimo sa jednom ili većim
brojem numeričkih karakteristika koje bi nam pružile informacije o skupu i
reprezentovale ga. Uočljivo je da su tako obeležene vrednosti najčešće
raspoređene tako da se njihove frekvencije koncentrišu negde oko sredine,
odnosno između najniže i najviše vrednosti. Takva srednja vrednost treba da
bude pokazatelj centralne tendencije. Ona predstavlja meru centralne tendencije
i pokazuje lokaciju skupa.
Mera centralne tendencije ili srednja vrednost
je takva vrednost statističkog obeležja oko koga se grupišu podaci statističkog
niza. Mere centralne tendencije se mogu podeliti na izračunate ili potpune
srednje vrednosti gde spadaju aritmetička, geometriska i harmonijska sredina i
pozicione ili položajne srednje vrednosti gde spadaju modus i medijana. Ova
podela je nastala u zavisnosti od načina odredivanja centralne vrednosti
obeležja skupa. Izračunate ili potpune srednje vrednosti se računaju upotrebom
svih podataka u statističkom nizu, dok se pozicione ili položajne odreduju u
zavisnosti od polozaja podataka u nizu.
Srednje vrednosti statističkog niza
1. ARITMETIČKA SREDINA
Aritmetička sredina je srednja vrednost koja se
u statistic i uopšte u praksi najčešće koristi kao mera centralne tendencije,
odnosno sintetički pokazatelj lokacije skupa ili uzorka. Njena prednost u
odnosu na druge srednje vrednosti je u tome što se može podvrgnuti daljim
algebarskim operacijama (moguće je, na primer, izračunati aritmetičku sredinu
aritmetičkih sredina). Na njenu vrednost utiču sve vrednosti posmatranog
obeležja. Jedna od njenih važnih osobina je u tome što ona izravnava apsolutne
varijacije vrednosti obeležja.
Kao što smo rekli aritmetička sredina spada u
izračunate ili potpune srednje vrednosti statističkog niza. Dobila je najširu upotrebu u statističkoj analizi
i popularan naziv prosek. Aritmetička sredina skupa se dobija tako što se zbir
svih vrednosti obeležja podeli njihovim brojem. Kod aritmetičke sredine
razlikujemo negrupisani numerički statistički niz i grupisani numerički
statistički niz koji drugačije nazivamo ponderisana aritmetička sredina. Naziv
ponderisana dobila je jer se sve vrednosti obeležja u skupu ili uzorku uzimaju
onoliko puta koliko se one javljaju, tj. ponderišu se njihovim frekvencijama.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!